\(\left ( \sqrt[4]{3}\right )^{2012-k}\left (\sqrt[3]{2} \right )^{k}=3^{\frac{2012-k}{4}}\cdot 2^{\frac{k}{3}}\)
\(\frac{2012-k}{4},\frac{k}{3} \in \mathbb{Z}\)
\(k\equiv 2012(mod 4)\equiv 0(mod4) \Rightarrow k=4m, m\in \mathbb{Z}\)
\(k\equiv 0(mod 3) \Rightarrow 4m\equiv 0(mod 3) \Rightarrow m\equiv 0(mod 3) \Rightarrow m=3l, l\in \mathbb{Z} \)\(\Rightarrow k= 12l\)
\(k\leqslant 2012 \wedge k\in \mathbb{Z} \Rightarrow 12l\leqslant 2012 \wedge l\in \mathbb{Z}\)
\(l \leqslant 167,667 \Rightarrow 167+1=168\)

\(3\cdot16^x + 2\cdot 81^x =5\cdot36^x\)
\(3\cdot 2^{4x} + 2\cdot 3^{4x} =5\cdot2^{2x}3^{2x} / :2^{4x}\)
\(3+2((\frac{3}{2})^{2x})^2=5\cdot(\frac{3}{2})^{2x}\)
\((\frac{3}{2})^{2x}=t>0\)
\(2t^2-5t+3=0\)
\(t_{1,2} = {-b \pm \sqrt{b^2-4ac} \over 2a}\)
\(t_{1,2}=\frac{5\pm 1}{4}\)
\(t_{1,2}=\frac{5\pm 1}{4}\)
\(t_1=\frac{3}{2} \vee t_2=1\)
\((\frac{3}{2})^{2x}=\frac{3}{2} \vee (\frac{3}{2})^{2x}=1\)
\(x=\frac{1}{2} \vee x=0\)

\( x^2-px+6=0 \Rightarrow x_1+x_2=p \wedge x_1x_2=6 \)
\( x_1-x_2 = 1\Rightarrow x_1=1-x_2\Rightarrow x_2+x^2_2=6\) 
\( x^2_2+x_2-6=0 \)
\( x_2=-3 \vee x_2=2 \Rightarrow x_1=-2 \vee x_1=3 \)
\( p=-5 \vee p=5 \)

\(4^{x-\frac{1}{x}}+16^{x-\frac{1}{x}}=72\)
\(4^{x-\frac{1}{x}}+(4^{x-\frac{1}{x}})^2=72\) уводимо смену \((4^{x-\frac{1}{x}}=t)\)
\(t^2+t-72=0\) Па користећи Вијетове формуле добијамо да је \(t_1=-9\) и \(t_2=8\). Решење \(t_1=-9\) не прихватамо. Па добијамо: \(2^{x-\frac{1}{x}}=2^2\), односно \(2x^2-3x-2=0\Rightarrow x^2-\frac{3}{2}-1=0\) па је \(x_1x_2=-1\).

\(\frac{x^2}{169}+\frac{y^2}{144}=1 \Rightarrow \frac{x^2}{13^2}+\frac{y^2}{12^2}=1 \Rightarrow a=13,b=12\)
\(e=\sqrt{1-\frac{b^{2}}{a^{2}}}=\frac{5}{13}\)
\(e=\frac{c}{a} \Rightarrow c=5 \Rightarrow A(5,0); B(-5,0)\)
\(c=\left | AB \right |=\sqrt{(5-5)^{2}+\left ( \frac{15}{2}-0 \right )^{2}}=\frac{15}{2}\)
\(a=\left | BC \right |=\sqrt{(-5-5)^{2}+\left ( 0-0 \right )^{2}}=10\)
\(b=\left | AC \right |=\sqrt{(-5-5)^{2}+\left ( 0-\frac{15}{2} \right )^{2}}=\frac{25}{2}\)
\(O=a+b+c=\frac{15}{2}+10+\frac{25}{2}=30\)

\(\frac{sin(\alpha+\beta)+sin(\alpha-\beta)}{cos(\alpha+\beta)+cos(\alpha-\beta)}=  \frac{2sin\frac{2\alpha}{2}cos{2\beta}{2}}{2cos\frac{2\alpha}{2}cos{2\beta}{2}}=\frac{sin\alpha}{cos\alpha}=tg\alpha \)

\(z^4=(z^2)^2=((1+i)^2)^2=(2i)^2=-4 \)

 Ако су \(x_1\) и \(x_2\) решења једначине \(x^2+5x-9=0\), тада је \(x_1+x_2=-5, x_1x_2=-9\).
\(x^3_1+x^3_2=(x_1+x_2)(x_1^2-x_1x_2+x^2_2)=(x_1+x_2)((x_1+x_2)^2-3x_1x_2)=-260\)

Једначина праве која пролази кроз \(A(2,3)\) гласи: \(3=2k+n ,\) односно \(n=3-2k .\) Услов: \(a^2k^2+b^2=n^2 \)
\( 16k^2+12=(3-2k)^2 \)
\( 12k^2+12k+3=0 \)
\( 4k^2+4k+1=0 \)
\( (2k+1)^2=0\Rightarrow k=-\frac{1}{2}, n=4 \)
\( x+ 2y – 8 = 0 \)

\(g(x) = 3x - 2 \)
Ако знамо да је \(g^{-1}(g(x))=x\), тада је \(g^{-1}(3x - 2)=x \). Уведимо смену \(3x - 2=t \Rightarrow x =\frac{t+2}{3}\).
Тада је \(g^{-1}(t)=\frac{t+2}{3}\) и сада можемо израчунати вредност израза \(f(g^{-1} (4)) - g^{-1} (f(3))\).
\(f\left ( g^{-1}(4) \right )-g^{-1}(f(3))=f\left ( \frac{4+2}{3} \right )-g^{-1}\left ( 3^{2}+1 \right )=f(2)-g^{-1}(10)=5-4=1\).

\(((\frac{7}{9}-\frac{7}{9}):1,25+(\frac{6}{7}-\frac{17}{28}):(0,358-0,108))\cdot1,6 - \frac{19}{25}=\)  \((\frac{1}{8}\cdot\frac{4}{5}+\frac{7}{28}\cdot 4)\cdot\frac{8}{5} - \frac{19}{25}=1 \)
 

\(\frac{x-1}{x-3}<\frac{x+8}{x+4}\)
\(\frac{x-1}{x-3}-\frac{x+8}{x+4}<0\)
\(\frac{x^2+5x+4-x^2-5x+28}{(x-3)(x+4)}<0\)
\(\frac{ 28}{(x-3)(x+4)}<0\)

\(x\in(-4,3) \)

\(P(x)=x^{2014}+x^{2013}+ax+b\)
\(Q(x)=x^2-1=(x-1)(x+1)\)
\(P(1)=1+1+a+b=0\)
\(P(-1)=1-1-a+b=0\) Одатле добијамо да је \( b=-1\) и \(a=-1\) па је \(2a-5b=3\).

\(H=\frac{d}{2}\)
\(s^2=H^2+(\frac{d}{2})^2\)
\(36=(\frac{d}{2})^2 +(\frac{d}{2})^2\)
\(d^2=72\)
\(d=6\sqrt{2}\)

\(V=BH=\frac{1}{3}\frac{d^2}{2}H=\frac{1}{3}\frac{(6\sqrt{2})^2}{2}3\sqrt{2}=36\sqrt{2}cm^3\)

\(J=\frac{a+b}{a-b}\frac{a-b}{a+b}=\frac{(a+b)^2-(a-b)^2}{a^1-b^2}=\frac{2a^2+2b^2}{a^2-b^2}=10\)

\(1 + \sin 2x - 2\sin x = \cos 2x\)
\( 1 + 2\sin x \cos x - 2\sin x = \cos 2x\)
\( 2\sin x (\cos x – 1)= \cos^2x-\sin^2x-1\)
\( 2\sin x (\cos x – 1) +2\sin^2x=0\)
\( 2\sin x (\cos x-1+\sin x)=0\)
Посматрајмо прво \(\sin x=0\Rightarrow x=k\pi\) а потом размотримо  \(\cos x-1+\sin x =0\)

\( \cos x=1-\sin x\)
\( \cos^2x+\sin^2x=1\)
\( (1-\sin x)^2+\sin^2x=1\)
\( \sin x(\sin x-1)=0\) односно  \(\sin x=1 \Rightarrow x=\frac{\pi}{2}+2k\pi\)
\( x\in {0, \pi, 2\pi, 3\pi, \frac{\pi}{2}, \frac{5\pi}{2}}\)

На основу вредности у апсолутним заградама креирајмо таблицу из које ћемо поделити интервале решења:

\(x_1^2+x_2^2+x_3^2=99\)

Пошто је наспрам веће странице већи угао, највећи угао у овом троуглу ће бити угао наспрам странице \(c\) и означићемо га са \( \gamma\). Користићемо косинусну теорему:

\(c^2=a^2+b^2-2ab\cos\gamma\)
\(\cos\gamma=\frac{a^2+b^2-c^2}{2ab}\)
\(\cos\gamma=\frac{-6}{6\sqrt{2}}=-\frac{1}{\sqrt{2}}\)
\(\gamma=\frac{3\pi}{4}\)

Због апсолутних вредности, интервал у коме се могу наћи решења делимо на три итервала:
 
1. \(x\in(-\infty,0]\)
\(-x-x+1=x+\frac{1}{2}\)
\(-3x=-\frac{1}{2}\)
\(x=\frac{1}{6}\), али ово решење не припада интервалу\( x\in(-\infty,0]\).

2. \(x\in(0,1]\)
\(x-x+1=x+\frac{1}{2}\)
\(x=\frac{1}{2}\)

3.\( x\in(1,+\infty)\)
\(x+x-1=x+\frac{1}{2}\)
\(x=\frac{3}{2}\)
Производ свих реалних решења једначине je \(\frac{1}{2}\frac{3}{2}=\frac{3}{4}\)

\(z=x+iy\)
\(\frac{\left | z-1+i \right |}{\left | z-2+2i \right |}=1\)
\(\left | x+iy-1+i \right |=\left | x+iy-2+2i \right | \)
\( \sqrt{(x-1)^2+(y+1)^2}=\sqrt{(x-2)^2+(y+2)^2} \Rightarrow x-y=3\)

\(\frac{\left | z \right |}{\left | z-1-i \right |}=1 \)
\( \left | x+iy \right |=\left | x+iy-1-i \right | \)
\( \sqrt{x^2+y^2}=\sqrt{(x-1)^2+(y-1)^2} \Rightarrow x+y=1\)

\(x=2, y=-1 \Rightarrow z=2-i \Rightarrow \bar{z}=2+i \)
\(\bar{z}=2+i \Rightarrow \bar{z}\cdot i=-1+2i\)
\(Im(\bar{z}\cdot i)=Im(-1+2i)=2\)