\(\cos(\alpha + \beta)\cos(\alpha - \beta)- \sin(\alpha + \beta)\sin(\alpha - \beta)=\cos(\alpha+\beta+\alpha-\beta)= \cos2\alpha \)

\(D>0  (m-3)^2-4(m+5)>0\)
\(m^2-6m+9-4m-20>0\)
\(m^2-10m-11>0\Rightarrow m\in(-\infty,-1)\cup(11,+\infty)\)
\(x_1+x_2<0\Rightarrow m-3<0\Rightarrow m<3\)
\(x_1x_2<0\Rightarrow m+5>0\Rightarrow m>-5\)
Па у пресеку ових скупова \(m\in(-5,-1)\) односно \(m\in\{-4,-3,-2\}\)

\(S_9=164+S_5 = \frac{9}{2}(a_1+a_9)=\frac{5}{2}(a_1+a_5) \)
\( \frac{9}{2}(a_1+a_1+8d)=\frac{5}{2}(a_1+a_1+4d)\)
\(2a_1=82-13d\)

\(a_9+14=2a_6 \Rightarrow a_1+8d+14=2a_1+10d \)
\(a_1=14-2d\)

\(2(14-2d)=82-13d \Rightarrow d=6\), а онда су \( a_1=2, a_2=8\) па је 
\(a_1\cdot a_2=2\cdot 8=16\)

\( (a^{-1}+b^{-1})^{-1}:(b^{-1}-a^{-1})^{-1}=\)  

\((\frac{1}{a}+\frac{1}{b}):(\frac{1}{b}-\frac{1}{a})^{-1}=\)

\(\frac{b+a}{ab}\cdot\frac{ab}{a-b}=  \frac{a+b}{a+-b} \)

\(\frac{1}{a+\frac{1}{b+\frac{1}{a}}}\cdot\frac{1}{b+\frac{1}{a}}\cdot \frac{1}{b+\frac{1}{a+\frac{1}{b}}}\cdot\frac{1}{a+\frac{1}{b}}=\) \(\frac{1}{a+\frac{a}{ab+1}}\frac{a}{ab+1}-\frac{1}{b+\frac{b}{ba+1}}\frac{b}{ab+1}=\)\(\frac{a}{a^2b+a+a}-\frac{b}{b^2a+b+b}=\frac{1}{ab+2}-\frac{1}{ab+2}=0\)

\(\binom{n}{2}=1005\binom{n}{1} \Rightarrow \frac{n(n-1)}{2}=1005n \Rightarrow n=2011\)

\(\binom{2011}{k}=\left ( \sqrt{3} \right )^{2011-k}\cdot \left ( \sqrt[3]{2} \right )^{k} \in \mathbb{Q} \Rightarrow \frac{2011-k}{2}, \frac{k}{3}\in \mathbb{Z}\)

\(k\equiv 1( mod 2) \Rightarrow k=2m+1, m\in \mathbb{Z}\)
\(k\equiv 0( mod 3) \Rightarrow 2m+1\equiv 0( mod 3)\)
\(2m\equiv -1( mod 3)\)
\(2m\equiv 2( mod 3)\)
\(m\equiv 1( mod 3)\Rightarrow m=3l+1, l\in \mathbb{Z}\)

\(k=6l+3\)

\(k\leqslant 2011\Rightarrow 6l+3\leqslant 2011 \Rightarrow l\leqslant 334,6667\)

\(334+1=335\)

\( \frac{8}{3-\sqrt{5}}-\frac{2}{2+\sqrt{5}}=  \frac{8(3+\sqrt{5})}{3^2-\sqrt{5}^2}-\frac{2}{2+\sqrt{5}} \cdot \frac{2-\sqrt{5}}{2-\sqrt{5}}=  \frac{8(3+\sqrt{5})}{9-5}-\frac{2(2-\sqrt{5})}{-1}=10 \)
 

 

 

Нека је  \(x\)  број књига које су продате другог дана, тада је збир продатих књига сва три дана:

\(60\%x+x+\frac{3}{4}(60\%x+x)=10500\)

\(\frac{60}{100}x+x+\frac{3}{4}\left (\frac{60}{100}x+x  \right )=10500\)

\(x=3750\), дакле толико књига је продато другог дана.

Првог дана је продато: \(60\%3750=\frac{60}{100}3750=2250\) књига

Једначина праве која пролази кроз \(AB\) је \(\frac{x-xA}{x_B-x_A}=\frac{y-y_A}{y_B-y_A}\) односно \(y=-3x+5\). Коефицијент правца нормале је \( \frac{1}{3}\), па ће нормала имати облик \(y=\frac{1}{3}x+n\). Како њој припада тачка  \(C(6,-3)\), заменом њених координата добијамо да је \(n=-5\). Односно једначина нормале је  \(y=\frac{1}{3}x-5\). Да бисмо пронашли тачку пресека праве  \(y=-3x+5\) и нормале  \(y=\frac{1}{3}x-5\) изједначимо њихове вредности \(-3x+5=\frac{1}{3}x-5\). Тако да добијамо \(x=3\) и \(y=-4\), па је \(x_0\cdot y_0=-12\).

\(\cos ^{2}\frac{\alpha }{2}+\cos ^{2}\alpha =\frac{1}{2}\\ \frac{1+\cos \alpha}{2}+\cos ^{2}\alpha =\frac{1}{2}\\ \cos \alpha(1+2\cos \alpha)=0\\ \cos \alpha=0 \vee \cos \alpha=-\frac{1}{2}\\ \alpha=\frac{\pi }{2}+k\pi \vee \alpha=\frac{2\pi }{3}+2k\pi \vee \alpha=\frac{4\pi }{3}+2k\pi , k\in \mathbb{Z}\\ \alpha=\frac{3\pi }{2} \vee \alpha=\frac{4\pi }{3}\\ \frac{3\pi }{2}+\frac{4\pi }{3}=\frac{17\pi }{6}\)

\( P=8\pi cm^2 \)
\( H=2r-1 \)

\( P=2r^2\pi+2r\pi H \)
\( 8\pi =2r^2\pi +2r\pi(2r-1) \)
\( 3r^2-r-4=0\Rightarrow r_1=-1 \vee r_2=\frac{4}{3} \)
\( r=\frac{4}{3} \)
\( H=\frac{5}{3} \)
\( V=BH=r^2\pi H=\frac{80}{27}\pi cm^3 \)

1. \(x-1\geq0 \Rightarrow x\geq 1 \)
\( x-1+2x=5 \)
\( 3x=6 \)
\( x=2\) 
2. \(x-1<0 \Rightarrow x< 1 \)
\( -x+1+2x=5 \)
\( x=4 ,\) ово решење не прихватамо јер не припада интервалу.

\(x+y=2600 \Rightarrow y=2600-x\\ y-150=30\%(x+150) \Rightarrow \\2600-x-150=\frac{30}{100}(x+150)\Rightarrow x=1850,y=750 \\4x-y=110\)

\(V=6\pi=r^2\pi H\Rightarrow H=\frac{6}{r^2}\)
\(M=4\pi=2r\pi H\Rightarrow rH=2\)
одатле можемо закључити  \(r=3\)  и \(H=\frac{2}{3}\)

\(\frac{r}{H}=\frac{9}{2}\)

\(\left ( \frac{1}{\sqrt{a}-\sqrt{b}}-\frac{2\sqrt{a}}{\sqrt{a^{3}}+\sqrt{b^{3}}}:\frac{\sqrt{a}-\sqrt{b}}{a-\sqrt{ab}+b} \right )\cdot \left ( a+b+2\sqrt{ab} \right )=\) \(\left ( \frac{1}{\sqrt{a}-\sqrt{b}}-\frac{2\sqrt{a}}{\left (\sqrt{a}+\sqrt{b}  \right )\left ( a-\sqrt{ab}+b \right )}\frac{a - \sqrt{ab}+b}{\sqrt{a}-\sqrt{b}} \right )\cdot \left ( \sqrt{a}+\sqrt{b} \right )^{2}=\) \(\frac{\sqrt{a}+\sqrt{b}-2\sqrt{a}}{\left (\sqrt{a}+\sqrt{b}  \right )\left ( \sqrt{a}-\sqrt{b} \right )}\cdot \left ( \sqrt{a}+\sqrt{b} \right )^{2}=\) \( \frac{-\sqrt{a}+\sqrt{b}}{\left ( \sqrt{a}-\sqrt{b} \right )}\cdot \left ( \sqrt{a}+\sqrt{b} \right )=\)\( -\sqrt{a}-\sqrt{b} \)

\(S_{11}=6141, q=2\)
\(a_1\cdot \frac{1-q^n}{1-q}=a_1\cdot \frac{1-2^11}{1-2}=6141\)
\(a_1\cdot 2047=6141\)
\(a_1=3\)

Коефицијент праве \(p\) је \(k_p=2 \), што значи да ће коефицијент праве \(n\) бити \(k_n=-\frac{1}{2}\) , односно њен облик ће бити \(y=-\frac{1}{2}x+n\) . Пошто она садржи тачку \(A(3,4)\) , можемо заменити њене координате и добити коефицијент \(n=\frac{11}{2}\) и једначину \(n: y=-\frac{1}{2}x+\frac{11}{2}\) . Потребно је да нађемо пресечну тачку ових правих, па ћемо заменити  \(y=-\frac{1}{2}x+\frac{11}{2}\) у једначину \(4x-2y+1=0 \). Тако ћемо добити координате тачке \(S(2,\frac{9}{2})\) , па је \(x_S \cdot y_S=9.\)

\(3\cdot16^x + 2\cdot 81^x =5\cdot36^x\)
\(3\cdot 2^{4x} + 2\cdot 3^{4x} =5\cdot2^{2x}3^{2x} / :2^{4x}\)
\(3+2((\frac{3}{2})^{2x})^2=5\cdot(\frac{3}{2})^{2x}\)
\((\frac{3}{2})^{2x}=t>0\)
\(2t^2-5t+3=0\)
\(t_{1,2} = {-b \pm \sqrt{b^2-4ac} \over 2a}\)
\(t_{1,2}=\frac{5\pm 1}{4}\)
\(t_{1,2}=\frac{5\pm 1}{4}\)
\(t_1=\frac{3}{2} \vee t_2=1\)
\((\frac{3}{2})^{2x}=\frac{3}{2} \vee (\frac{3}{2})^{2x}=1\)
\(x=\frac{1}{2} \vee x=0\)

\(\left | z-3 \right |=\left | z-3+2i \right | \wedge \left | z-2i \right |=\left | z+4-2i \right |\\ z=x+iy\\ \left | x-3+iy \right |=\left | x-3+(2+y)i \right | \wedge \left | x+(y-2)i \right |=\left | x+4+(y-2)i \right |\\ \sqrt{(x-3)^{2}+y^{2}} = \sqrt{(x-3)^{2}+(2+y)^{2}} \wedge \sqrt{x^{2}+(y-2)^{2}}= \sqrt{(x+4)^{2}+(y-2)^{2}}\\ x=-2, y=-1 \Rightarrow z=-1-2i \Rightarrow \left | z \right |=\sqrt{(-2)^{2}+(-1)^{2}}=\sqrt{5}\)

\(2+4^{\sqrt{x^{2}-3}+x-3}=6\cdot 2^{\sqrt{x^{2}-3}+x-4}\)
\(x^{2}-3\geqslant 0 \Rightarrow x\in \left (-\infty , -\sqrt{3} \right ]\cup \left [ \sqrt{3},+\infty \right )\)
\(2+4\cdot \left (2^{\sqrt{x^{2}-3}+x-4} \right )^{2}=6\cdot 2^{\sqrt{x^{2}-3}+x-4}\)
\(2^{\sqrt{x^{2}-3}+x-4}=t\)
\(2+4t^{2}=6t \Rightarrow 2t^{2}-3t+1=0 \Rightarrow t=1 \vee t=\frac{1}{2}\)
\(2^{\sqrt{x^{2}-3}+x-4}=1=2^{0} \vee 2^{\sqrt{x^{2}-3}+x-4}=\frac{1}{2}=2^{-1}\)
\(\sqrt{x^{2}-3}+x-4=0 \vee \sqrt{x^{2}-3}+x-4=-1\)
\(\sqrt{x^{2}-3}=4-x \vee \sqrt{x^{2}-3}=3-x\)
\(4-x\geqslant 0 \wedge 3-x\geqslant 0 \wedge x\in \left (-\infty , -\sqrt{3} \right ]\cup \left [ \sqrt{3},+\infty \right ) \)\(\Rightarrow x\in \left (-\infty , -\sqrt{3} \right ]\cup \left [ \sqrt{3},3\right ]\)
\(x^{2}-3=16-8x+x^{2} \vee x^{2}-3=9-6x+x^{2}\)
\(x_1=\frac{19}{8}=2\frac{3}{8} \vee x_2=2\)
\(x_1\cdot x_2=\frac{19}{4}\)