Чланови развоја су облика \({13\choose k} (x^2)^k(-2x)^{13-k}={13\choose k}(-2)^{13-k}x^{13+k}\) за \(0 \leq k \leq13, k \in Z\). Члан \(x^{24}\) се добија за \(k=11\) и одговарајући коефицијент је \((-2)^2 {13 \choose 11}=312\).

 \(r^2=\left (\frac{a}{2}\right )^2+(a-r)^2\)
\(r^2=\frac{a^2}{4}+a^2-2ar+r^2\)
\(2r=\frac{5a}{4}\)

Ако је трапез описан око кружнице, то значи да је \(h=2r=4cm\), па је \(m=\frac{P}{h}=5cm\). Пошто је четвороугао тангентни тада важи да је збир наспрамних страница једнак, па је \(2c=a+b=2m=10cm\), односно \(c=5cm\).

\( \frac{1}{2-\sqrt{5}+i\sqrt{3}}=\)\(\frac{1}{2-\sqrt{5}+i\sqrt{3}} \cdot \frac{2-\sqrt{5}-i\sqrt{3}}{2-\sqrt{5}-i\sqrt{3}}=\) \(\frac{2-\sqrt{5}+i\sqrt{3}}{12-4\sqrt{5}}\)
\(\Re=\frac{2-\sqrt{5}}{12-4\sqrt{5}}=\frac{1}{4}\cdot\frac{3+\sqrt{5}}{3+\sqrt{5}} \cdot\frac{3-\sqrt{5}}{3+\sqrt{5}}= \frac{1-\sqrt{5}}{16}\)

\(1) x\in (-\infty, -1)\)
\(\frac{1-x}{1+x}<\frac{1-x}{-(1+x)}\)
\(\frac{2(1-x)}{1+x}<0\)
\(x\in (-\infty, -1)\)
\(2) x\in (-1,0)\)
\(\frac{1-x}{1+x}<\frac{1-x}{1+x} \Rightarrow \emptyset\)
\(3) x\in (0,1)\)
\(\frac{1-x}{1-x}<\frac{1+x}{1+x} \Rightarrow \emptyset\)
\(4) x\in (0, +\infty )\)
\(\frac{-1+x}{1-x}<\frac{1+x}{1+x} \Rightarrow -1<0\)
\(x\in (0, +\infty )\)
\(x\in (-\infty, -1) \cup (0, +\infty )\)

Број свих шестоцифрени бројева је \(9\cdot 10^5\) јер на првом месту не може бити цифра \(0\).

Од тог броја одузмемо све бројеве који не садрже цифру \(1\). На првој позицији може бити 8 (осам) цифара, док на преостале 5 (пет) позиције можемо поставити једну од 9 (девет) цифара (све цифре без 1). Дакле одузимамо \(8\cdot 9^5\).

Сада је \(N=9\cdot 10^5-8\cdot 9^5\).

Овај израз је потребно средити.

\(N=9\cdot 10^5-8\cdot (10-1)^5\)

\(N=9\cdot10^5-8\cdot(10^5-5\cdot 10^4+10\cdot 10^3-10\cdot10^2+5\cdot 10-1)\)

\(N=4,72608\cdot 10^5\)

\(N\in [4\cdot10^5, 5\cdot 10^5)\)

Неједначина је дефинисана за \(1-x<0\) и \(2x+6>0\), односно на скупу \((-3,1)\). На том скупу је еквивалентна са \(\ln \frac{(1-x)^2}{2x+6} \leq 0 \Leftrightarrow \frac{(1-x)^2}{2x+6} \leq 1 \Leftrightarrow \frac{(x+1)(x-5)}{2(x+3)}\leq0\). На интервалу \((-3,1)\) је \(x-5<0\), \(x+3>0\),па је неједначина еквивалентна са \(x+1 \geq0\), тј. решење је \(x \in [-1,1)\).

\(2 \cdot 5 \cdot5!=1200\\ 5 \cdot 4 \cdot 5!=2400\\ 1200+2400=3600\)

Решавањем система добија се \(x = 2\), \(y=-1\), \(z=3\) па је \(x^2+y^2+z^2=14\).

\((x^2-2x)^{13}\)

Коефицијент уз \(x^{24}\) у развијеном облику \((x^2)^{13-k}\cdot (2x)^k=x^{24}\Rightarrow   x^{26-2k+k}\cdot 2^k\). Пошто степен уз \(x\) треба да буде једнак \(24\) закључујемо да је \(k=2\) и памтимо \(2^k\) које користимо у следећој формули.
Pa je коефицијент уз \( x^{24}\) у развијеном облику \({n \choose k}\cdot 2^k=  {13 \choose 2}\cdot 2^2=  \frac{13\cdot 12}{2}\cdot 4=312 \).

\(\log_{24}50=2\log_{24}5+\log_{24}2=\\ \frac{2}{\log_{5}3+3\log_{5}2}+\frac{1}{\log_{2}8+\log_{2}3}=\\ \frac{2}{\log_{5}3+3b}+\frac{1}{3+a}=\frac{2}{\frac{\log_{2}3}{\log_{2}5}+3b}+\frac{1}{3+a}=\\ \frac{2}{ab+3b}+\frac{1}{3+a}=\frac{2+b}{b(a+3)}\)

\(a_1\frac{2011}{2012}, d=\frac{-1}{2012}\\ S_n=\frac{n}{2}(2a_1+(n-1)d)\\ S_{2012}=506\left ( \frac{4022}{2012}-\frac{2011}{2012} \right )=\frac{2011}{2}\)

Из \(\frac{x-1}{x+1}=\varepsilon \frac{1+i}{1-i}\) налазимо да је \(x=\frac{i-\varepsilon }{i+\varepsilon } \). Рационалисањем налазимо \(x=\frac{-1-2i\varepsilon +\varepsilon ^2}{-1-\varepsilon ^2} .\) Из релације \(1+\varepsilon +\varepsilon ^2=0\) налазимо \(-1-\varepsilon ^2=\varepsilon\) , тј. налазимо  \(x=\frac{-1-2i\varepsilon +\varepsilon ^2}{\varepsilon }=-2i+\frac{\varepsilon ^2-1}{\varepsilon } ,\)  а затим користећи везу \(-1=\varepsilon ^2+\varepsilon\) налазимо  \(x=-2i + \frac{\varepsilon ^2+\varepsilon ^2+\varepsilon }{\varepsilon }=-2i + 2\varepsilon +1\) .

Због апсолутних вредности посматраћемо неколико различитих интевала којима x припада. 

1. \( x\in(-\infty,-\frac{1}{2}]\)
\(f(x)=-2x-1-x+3+5x-4=2x-2\), ова функција је растућа, па ће максимум достићи у крајњој десној тачки интервала \(f(-\frac{1}{2})=-3\).

2. \(x\in(-\frac{1}{2},\frac{4}{5}]\)
\(f(x)=2x+1-x+3+5x-4=6x\), и ова функција је растућа, па ће максимум достићи у крајњој десној тачки интервала \(f(\frac{4}{5})=\frac{24}{5}\).

3. \(x\in(\frac{4}{5},3]\)
\(f(x)=2x+1-x+3-5x+4=-4x+8\), ова функција је опадајућа, па ће максимум достићи у крајњој левој тачки интервала. Односно максимум ће тежити претходно израчунатој вредности
4. \(x\in(3,+\infty)\)
\(f(x)=2x+1+x-3-5x+4=-2x+2\), и ова функција је опадајућа, па ће максимум бити у крајњој левој тачки интервала и свакао ће бити мањи него у претходном интервалу.

Тако да закључујемо да функција достиже максимум \(f(\frac{4}{5})=\frac{24}{5}\).

Како \(M\) припада графику функције, следи \(\frac{1}{19}=\frac{1}{9+3a+2}\), одакле је \(a=\frac{8}{3}\), па је \(y=\frac{1}{(x-\frac{4}{3})^2+\frac{2}{9}}\). Следи да је функција дефинисана за \(x \in R\), узима позитивне вредности, важи \(y=\frac{1}{(x-\frac{4}{3})^2+\frac{2}{9}} \leq\frac{1}{\frac{2}{9}}=\frac{9}{2}\) и притом је \(f(\frac{4}{3})=\frac{9}{2}\).

 Изразимо висину пирамиде као: \(H=\sqrt{s^2-x^2}\), тада је запремина купе: \(V(x)=\frac{1}{3}x^2\pi \sqrt{s^2-x^2}\). Извод функције \(V(x)\)  je 
\(V'(x)=\frac{2x }{3}\pi \sqrt{s^2-x^2}+\frac{1}{3}x^2\pi \frac{-2x}{2\sqrt{s^2-x^2}} =\)\(\frac{x\pi }{3}\left ( 2\sqrt{s^2-x^2}-\frac{x^2}{\sqrt{s^-x^2}} \right )  =\) \(\frac{x\pi }{3\sqrt{s^2-x^2}}\cdot (2s^2-3x^2)\). Изједначимо извод са 0. И запремина је максимална за \(x^2=\frac{2}{3}s^2\) и износи \(V_{max}=\frac{2\pi s^3\sqrt{3}}{27}\).

Ако је \(x^2 − x + m^2 + 2m − 3 = 0\), тада је \(x_1+x_2=1\) и \(x_1\cdot x_2=m^2+2m -3\) па је \(x^3_1+x^3_2=(x_1+x_2)(x_1^2-2x_1x_2+x^2_2)=\) \((x_1+x_2)((x_1+x_2)^2-3x_1x_2)\).
Односно \(x^3_1+x^3_2=-3m^2-6m+10\). Ако први извод израза \(x_1^3  + x_2^3\) изједначимо са нулом, добићемо тачку у којој та функција достиже максимум. Први извод  функције \(f=x_1^3  + x_2^3\) je \(f’=-6m-6\), па функција достиже максимум за \(m=-1\).

\( \sqrt{1-x}=-x  \setminus ^2 \)
\(1-x=x^2\)
\(x^2+x-1=0\)
\(x_{1,2}=\frac{-1\pm\sqrt{5}}{2}\)

Потребно је да размотримо два услова, први – вредност под кореном мора бити ненегативна  \(1-x\geq 0\), односно \(x \leq 1\) и други – резултат кореновања је позитиван \(-x\geq 0\) односно \(x \leq 0\). Па закључујемо да \(x \leq 0\), тако да обацујемо решење \(x=\frac{-1+\sqrt{5}}{2}\). 
Једначина има тачно једно решење и оно је негативно.

Како су \(y_{1}\) и \(y_{2}\) решења квадратне једначине, користићемо Вијетове формуле.

\(y_{1}+y_2=ax_1+x_2+x_1+ax_2=(a+1)(x_1+x_2)\)

\(y_{1}\cdot y_2=(ax_1+x_2)\cdot (x_1+ax_2)=\left(a(x^2+x_2^2)+a^2+1 \right)\)

Сада је решење облика:

\(y^2-(y_1+y_2)+y_1y_2=0\)

Када уврстимо у овај израз \(y_1+y_2\) и \(y_1\cdot y_2\) добијамо:

\(y^2-(a+1)(x_1+x_2)y+\left(a(x^2+x_2^2)+a^2+1 \right)=0\)

Како су \(x_{1}\) и \(x_{2}\)решења прве квадратне једначине, а с обзиром да је \(x_{1}+x_2=-1\) и \(x_{1}\cdot x_2=1\) користећи Вијетове формуле добијамо да је \(x_{1}^2+x_2^2=-1\), те је:

\(y^2-(a+1)(-1)y+\left(a\cdot (-1)+a^2+1 \right)=0\), односно:

\(y^2+(a+1)y+a^2-a+1 =0\)

Ако је \(\gamma\) угао између \(a\) и \(b\), следи \(\frac{12}{13}=\frac{ab\sin\gamma}{2}\) па је \(\sin \gamma=\frac{12}{13}\), а \(\cos^2\gamma=1-\sin^2\gamma=\frac{25}{169}\). Како је троугао оштроугли, следи \(\cos \gamma=\frac{5}{13}\), па по косинусној теореми следи \(c^2=a^2+b^2-2ab\cos\gamma=1+4-4 \cdot \frac{5}{13}=\frac{45}{13}\), тј. \(c=\frac{3\sqrt{5}}{\sqrt{13}}\).